Ekokultura

Serijal IG live razgovora nastao u saradnji Kulturnog centra Beograda i F.fm platforme, fokusiran je na ekološko-umetničke prakse u cilju postizanja kontinuiteta u razgovoru o brojnim ekološkim pitanjima.

EkoKultura IG LIVE ima za cilj da publici predstavi sponu između ekologije i raznih umetničkih oblasti, te kroz popularan pristup prikaže dobre prakse u eko-smislu.

 

Svakog poslednjeg dana u mesecu nova epizoda je dostupna za gledanje na društvenim mrežama Kulturnog centra Beograd i F.fm platforme, a publika je
u mogućnosti da upozna pojedince iz različitih umetničkih sfera koji ili rade na održiv način ili se svojim radom bave edukacijom o ekološkim problemima ili rešenjima.

 

Pored informisanja publike, ideja je da kroz ovaj serijal razgovora motivišemo i druge umetike da promisle svoje prakse i damo im konkretne savete kako da ih učine boljim po svet u kom živimo.

Do sada realizovane epizode, koje su dostupne za gledanje:

Epizoda 1: Biofilija, zeleni dizajn u arhitekturi
Gošća: Dr. Jelena Brajković,saradnica u nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu

Biofilni dizajn u arhitekturi i građevinarstvu je koncept koji još uvek nije dovoljno prisutan, a predstavlja spajanje zelene gradnje i povezivanje čoveka sa prirodom – što je jedini mogući način da se stvori održivo mesto za život i rad. Koncept Biofilnog dizajna od suštinskog je značaja za nove planere, projektante, dizajnere koji će se baviti kreiranjem novih urbanih politika, redizajnom nasleđenih urbanih celina i stvaranjem novih životnih prostora koji neće isključivati prirodu kao značajan faktor u kreiranju humanijeg životnog prostora.

Pogledaj OVDE

Epizoda 2: Ekologija i književnost
Gošća: Zorana Karapanžin, Makart BookTube

Druga epizoda EkoKultura serijala posvećena je Književnoj ekologiji (engl. literary ecology), disciplini koja se bavi načinima na koje se u književnosti i književnim delima reflektuju odnosi čoveka i životne sredine. Svojim poreklom i razvojem, paralelnim sa rođenjem moderne ekološke politike, književna ekologija je postala proizvod istorijskog i teorijskog modela koji uključuje i rastuću plimu ekološke svesti u 21. veku.

Pogledaj OVDE

Epizoda 3: Ekološka transformacija pozorišta
Gošća: Dr Jovana Karaulić
producentkinja i asistentkinja u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zajedno sa svojim multidisciplinarnim timom stoji iza jedinstvenog projekta u Srbiji Green Art Incubator pokrenutog u cilju zelene transformacije kulture i umetnosti.

U našoj sredini zelena transformacija u polju kulture i umetnosti još uvek ne zauzima odgovarajuću, poželjnu i potrebnu poziciju, pa u skladu sa tim smeštanje izvođačkih praksi u središte društvenog, eko-zaokreta pomaže u razumevanju potencijalnih dometa zelene orijentacije savremenog umetničkog delovanja. U ovoj epizodi serijala EkoKultura, zato, pričamo o pozorištu kao agentu promene, koji svojim estetskim i produkcionim potencijalima može da doprinese transformaciji organizacija, pojedinca i participaciji ukupne zajednice u rešavanju društvenih pitanja i problema kojima smo izloženi.

Pogledaj OVDE

Epizoda 4: Da li i kako umetnički prostori i izložbe u Srbiji prepoznaju teme koje imaju ekološki značaj?Gošća: Ana Simona Zelenović, istoričarka umetnosti i kustoskinja galerije Novembar

Danas, u 21. veku, ekološka umetnost je, čini se, svuda. Ali to nije nužno dobra stvar. Posebno ne u trenutku kada nekontrolisana proizvodnja i upadljiva potrošnja pogoršavaju celu ekološku situaicju. Još 2007, kustoskinja sa sedištem u Čikagu i rana pobornica ekološke umetnosti, Stefani Smit upozorila je da bi preobilje površnih ekoloških izložbi moglo da služi da umiri svest posetiocima i poboljša imidž galerijama i muzejima, ali ništa više od toga. Ako održivost ili klimatske promene postanu umetnički trend du jour, rizikujemo da obezbedimo palijativ za sebe i svoju publiku, a da ne doprinesemo mnogo umetničkoj produkciji, nijansiranoj debati ili trajnim društvenim promenama.

U ovoj epizodi EkoKulture preispitivaćemo ove teme, ali i osvrnuti se na vezu ekologije i umetnosti kod nas – koliko je zastupljena i na šta se fokusira, te kako umetnički prostori, kustosi i dobro postavljene izložbe mogu da zaista doprinesu širenju svesti, a ne samo da učestvuju u jačanju trendova.

Pogledaj OVDE