U okviru panela Ko oblikuje tekstilnu i modnu industriju u Srbiji? razgovarali smo o problemima savremene tekstilne i modne industrije kod nas i predlagali rešenja za razvoj i rast
Tekstilna industrija u Srbiji nekad je zapošljavala oko 250.000 radnica i radnika. Tokom procesa privatizacije većina fabrika je prestala da postoji, a ono što je zamenilo zaokruženu tekstilnu privrednu granu je lon (lohn) proivodnja za velike modne marke u znatno manjim pogonima i sa neizvesnim rokom trajanja.
Istraživanje koje je tokom 2017. godine sprovela organizacija Clean Clothes Campaign pokazalo je da je kršenje radnih prava u ovim fabrikama pravilo, a ne izuzetak; da radnice i radnici rade za plate koje su najčešće na nivou minimalne zarade i da je sindikalna organizovanost na jako niskom nivou
Pored ugovaračkih i podugovaračkih poslova, pojedine strane kompanije su uz pomoć državnih subvencija otvorile i svoje direktne pogone u Srbiji, međutim ostaje otvoreno pitanje šta je sa domaćim brendovima? Na koji način njih tretira država? Koje su mogućnosti plasmana proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i da li se radni uslovi i zarade razlikuju kad govorimo o pogonima koji proizvode isključivo za domaće brendove?
Pokušali smo da odgovorimo i na pitanje - kako se globalizacija proizvodnje odevnih predmeta i obuće odrazila na autonomne dizajnerske inicijative koje ne podrazumevaju masovnu produkciju.
Govornici: Stefan Aleksić i Bojana Tamindžija, Clean Clothes Campaign Nenad Radujević, generalni menadžer Beogradske nedelje mode Milica Lupšor, Roza udruženje za radna prava žena
Moderatorke: Marija Radaković i Dunja Jovanović, F.fm podcast @radioaparat
Dizajn vizuala: Ivo Matejin
Organizacija događaja: Udruženje za održive inicijative i Centar za politike emancipacije